Nije teško proslaviti 60 godina čudesnih dostignuća u umetnosti, arhitekturi, modi i dizajnu. Međutim, teško ih je sumirati ili posebno istaći samo neke kako bi ih ceo svet video i zajednički, zadivljeno uzvikunuo: "Vau. To je bilo skroz super. I potpuno u izraelskom stilu." Prema tome, u čast proslave 60-godina Izraela, pred vama su za mene neki od najznačajniji događaja u proteklih šest decenija. Pa neka divljenje počne.

(Click to enlarge)

1948-58:

Karakterističan Bauhaus stil Tel Aviva oslikava snažnu tradiciju umetnosti i veštine koja je stigla iz Evrope. Ali, manje izmene su vidljive - prozori su zamenjeni balkonima, dok  je veća površina zgrade u senci, zahvaljujuću dodatim kornažima. To je nešto što je tipično za bliskoistočnu klimu, čime su izraelski elementi uklopljeni u internacionalni stil. Ili je možda stara estetika ponovo oživljena, u okviru novog, izraelskog stila života. UNESKO je 2003. godine uvrstio Tel Aviv u Svetsku kulturnu baštinu i dao mu ime "Beli grad."

(Click to enlarge)

1959-68:

Ne dozvolite da vas ova lepotica u kupaćem kostimu odvrati od pravog uzbuđenja decenije - Goteksa. Lea i Ermin Gotlib, jevrejski imigranti iz Mađarske, su firmu osnovali 1949. godine kao kompaniju za proizvodnju kišnih mantila, da bi se ubrzo za 180 stepeni okrenuli ka meditanskom suncu - našoj tipičnoj klimi. Sa Goteksovim revolucionarnim uvođenjem spandeksa (da, da, za to možete kriviti Izrael), kupaći kostimi su postali lakši i počeli prijanjati uz telo, omogućavajući Goteksu da ustanovi dva značajna modna trenda kupaćih kostima. Prvo, kako je moda ludih 60-tih skratila dužinu sukanja, tako su i modeli kupaćih kostima postajali sve slobodniji - zahvaljujući čudesnim mogućnostima spandeksa i ostalih lakih materijala koje je razvio Goteks. U decenijama koje će uslediti Goteks će na plažu uvesti glamur i ekstravaganciju. Sa Goteksom je rođen i razvijan koncept raskošnih kupaćih kostima.

(Click to enlarge)

1969-78:

Ako ste pomislili da kod velikog broja izraelskih korporativnih logoa, simbola, postera ili reklama postoji neka zajednička ctra, bili ste u pravu. Njih je ili dizajnirao, ili su nastali pod uticajem izvanrednog izraelskog grafičkog umetnika Dana Rejzingera. Rođen je u Mađarskoj 1934. Njegov talent je ubrzo prepoznat, pa je Rejzinger poslat da studira na prestižnoj Bezalel akademiji likovnih umetnosi i dizajna u Jerusalimu. Njegova plodna krijera mu je donela neverovatno veliki uspeh i kod kuće i na međunarodnoj sceni. Dizajnirao je više od 200 socijalnih, političkih i kulturnih plakata u Izraelu, uključujući 150 logoa, koji su postali neraskidivi deo svakodnevnog života. Svi oni zajedno služe kao vizuelna vremenska odrednica koja je obeležila najznačajnije istorijske, socijalne, ekonomske i kulturne događaje u Izraelu tokom decenija. U periodu između 1971. i 1974. godine, Rejzinger je dizajnirao ono što nam je svima blisko i što volimo (ili čega se gnušamo) - logo za "El Al Izrael Erlajnz" u formi iskošenih slova, pomešanog hebrejskog i engleskog jezika, plavog i belog. Na slici je poster koji je bio deo te serije. Estetika Rejzingerovog rada koja je grafička, apstraktana, koja spaja tradicionalno i moderno, koja je u isto vreme nostalgična i moderna i danas ima veliki uticaj.

(Click to enlarge)

Foto: Israeli Tsvika, GPO.

1979-1988:

Baš kao što nas disko muzika pokreće, tako je i sa umetničkim radom Jakova Agama. U vreme buntovnih 80-tih, Agamova kinetička, geometrijska i izrazito koloritna konceptualna umetnost pronašla je svoje mesto u centru uzavrele metropole Tel Aviva.

Njegova Fontana Dizengof, takodje poznata i pod nazivom Skulptura vatre i vode, kombinuje prirodne elemente - vodu, vatru i zvuk. Ova multidemenzionalna konstrukcija svakog sata postaje monumentalna muzička kutija čiji se centralni kružni element okreće uz zvuke muzike. Noću ovaj prizor postaje jos veličanstveniji budući da se usred vode na vrhu fontane pojavljuje plamen.

Agamovi eksperimenti sa optičkom, kinetičkom i eksperimentalnom umetnošću ostavili su neizbrisiv trag na našoj umetničkoj sceni. U ovom konkretnom slučaju, prizor na najvažnijem pešačkom prelazu u Tel Avivu ukazuje na samosvetan grad - ili možda samonametnut značaj grada kao kulturnog centra zemlje.

(Click to enlarge)

1989-1998:

O Ronu Aradu ne mogu reći dovoljno. Ja ga obožavam. On je dizajner svetskog renomea. Arad je neverovatno inovativan i izazovan u isto vreme. I dolazi iz Izraela. Tokom 1989. godine Aradova ogromna slava i reputacija u sferi dizajna stolica i nameštaja navela ga je da osnuje Ron Arad udruženje u Londonu. Nešto kasnije, tačnije 1994. godine, ponovo zahvaljujući neverovatnom uspehu, Ron otvara radionicu u Italiji kako bi povećao proizvodnju svojih studijskih radova. Narazličitije stolice i police, samo su neki od njegovih najpoznatijih radova koji se trenutno nalaze u najpoznatijim muzejima širom sveta ili se prodaju za neverovatno visoke cene u nekim od prestižnih, aukcijskih kuća. Ali, u vremenu kada dizajn dobija na masovnoj popularnosti i medijskoj pažnji, talenat je taj koji je od Rona Arada načinio svakšanje ime, a ne samo cena na nekom od njegovih radova.                 

(Click to enlarge)

1999-2008 & na dalje

Izraelski Centar za dizajn u Holonu, predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Na jednom mestu mogu se videti neverovatna dostignuća izraelske umetnosti i dizajna, kao i nove tendencije. U okviru centra gradi se muzej, delo Rona Arada lično. Grandiozna struktura Muzeja će pružati posetiocu jedinstveno iskustvo, svojim brojnim spiralnim oblicima, tunelima, i samim gradjevinskim materijalom (čelik, beton, kamen, staklo …). Budući da su dela koja će biti deo beduće muzejske postavke bez sumnje nastala pod Aradovim uticajem, Muzej je na neki način omaž njegovom umetničkom radu. Centar za dizajn, čiji je osnivač profesor Ezri Tarazi, poznati dizajner, profesor i teoretičar umetnosti, s godinama dobija na značaju kako u zemlji tako i u inostranstvu. Centar se moze pohvaliti sjajnim veb sajtom, brojnim umetničkim dogadjajima i konferencijama, sa učešćem značajnih imena savremene umetnosti i dizajna, kao i sopstvenom umetničkom zajednicom studenata i nezavisnih umetnika i dizajnera. To je i bukvalno i figurativno prostor u kome treba tražiti budućnost naše umetnosti i dizajna.

Ziva Haler Rubenštajn specijalno za http://designistdream.com.